Htjela bih napisati nešto o muzičkom festivalu koji će se za koji dan po prvi put održati u Zenici, ali osim spiska učesnika i podatka da se festival održava u organizaciji unije studenata ne znam o čemu bih pisala. Prvi put se organizuje ovako nešto u mom gradu i lično me strah da se još jednom ne ispostavi da smo postali grad u kojem je na svirku muzike koja nije folk nemoguće skupiti više od 200 ljudi. Uz to se nadam da ću mnogo više “materijala za pisanje” imati nakon završetka festivala.
Rekoh nadam se. Pogled na listu učesnika me podsjetio da sam očito malo ostarila ili prestarila jer osim TBF-ovih ne znam pjesme izvođača koji nastupaju. Čula sam za neke, ali više ne znam ni šta ni kako. Iskreno, koliko inače provodim vrijeme slušajući muziku to uopšte nije iznenađujuće. Što se mene lično tiče ja se vrlo teško odlučujem i da poslušam nešto novo. Nekako mi treba vremena, obično preporuka nekog u koga imam povjerenje i tek nakon toga se usudim kliknuti na Youtube i čuti nešto novo. Na poslu slušam neke svoje playliste sastavljene od mojih ličnih prenosa u raspoloženjima. Kakve su dovoljno govori podatak da ih niko osim mene nema volje slušati.
Elem, šta htjedoh reći? Na spisku za petak sam vidjela da nam u Zenicu dolazi i Grof Đuraz. Čitam mnogo i znam za Grofa koji piše odlične kolumne koje vrlo rado i vrlo često pročitam. U momentu sam pomislila da će u sklopu festivala “Zenica Zove” Grof nastupiti čitajući neke od svojih kolumni, eto toliko se ja u sve to razumijem. Srećom, ima Facebook pa mi se Grof javio lično i poslao mi link na svoje pjesme.
Jeste, Grof Đuraz je, kako sam za sebe kaže – estradna pojava. On je umjetnik, muzičar, tesktopisac, aranžer, kolumnista, vizionar. Pored toga, on je veliki humanista i još veći mislilac i njegova misija je jasna – širenje pozitivne i humane misli na Balkanu i šire.
Sizifov posao, rekla bih. Nadam se da će uspjeti u svom naumu, svima nam je to u interesu. A ja sam čitajući kolumne poslušala i njegove tri pjesme. To je bilo prije dva dana. Jutros sam se probudila i nakon nekih sat vremena skontala da u glavi pjevušim refren pjesme koju sam čula dva dana ranije samo jednom. Uvrtila mi se u glavu, bez moga znanja a i odobrenja ako ćemo iskreno. Ne volim kad mi se tako pjesma ugnijezdi u glavu pa je moram silom istjerivat’ odatle!
A to mi sve govori da ima nešto u tim Grofovim pjesmama, u najmanju ruku dovoljan razlog da se u petak nacrtam na festivalu i čujem kako sve zvuči uživo.
P.S. Meni se ova uvrtila i evo još uvijek je pjevam. Preporučila bih vam da je poslušate ali vas upozoravam – ne odgovaram za posljedice 
11 comments
Miodrag Ristić says:
Jul 30, 2010
“… u Švedsku odoh ja!”
samo ni Švedska nije što je nekad bila…
milja lukić says:
Jul 31, 2010
Nadam se da je juče bilo lepo na festivalu i da je bilo više od dvesta ljudi. Ma, ubeđena sam.
Prvi put čujem za Grofa Đuraza, verujem ti na reč da je pozitivan, i ova pesma odiše time, ali… kad vidim fotku Zlog Zagorca, odmah mi je loše. To vreme je meni bilo lepo jer sam bila mlada. I tačno je da nije bilo tenzija, međutim sve je to bilo veštački – stvari su se gurale pod tepih, nisu se nazivale pravim imenom, opraštalo se onima koji su imali i te kako za šta da odgovaraju, ubijali se oni koji bi eventualno mogli stvari da postave na svoje noge, a on je falsifikator istorije kakvog svet nije video. Kakav Staljin, kakav Hitler! Davao nam je “sin naših naroda i narodnosti” da jedemo svilene bombone od kojih su nam utrnuli zubi i odvijajući ih očekivali smo da ćemo u središtu naići na božanski nektar, dok nam je istovremeno u dupe davao injekcije za otupljivanje koje nismo ni primetili onako zauzeti šušketanjem hartije u kojoj je šarena obećavajuća bombona.
Zli Zagorac je direktni pokretač svega što nam se iznadešavalo i kad pomislim na jugonostalgiju prvo mi na pamet padne tuga što ne mogu mirno da odem na Mljet ili da jedem somune nasred Baščaršije, a on… on mi je krivac za sve to.
Lažima dete može da se uspava, ali kad se probudi – biće ljuto, makar koliko lepo da je spavalo.
http://miljalukic.blogspot.com/2010/05/ne-volim-kad-me-lazu.html
http://miljalukic.blogspot.com/2010/06/demokratija-i-tolerancija-u-ovom.html
http://miljalukic.blogspot.com/2010/04/guranje-pod-tepih.html
http://miljalukic.blogspot.com/2009/12/koga-jos-zanima-istina.html
Izvini za preopširnost! Proradio adrenalin.
Cyber Bosanka says:
Jul 31, 2010
@Milja: Nije još prošlo, 6. i 7. avgusta je festival i nadam se da će biti uspješan. A što se tiče ovog drugog, Zlog Zagorca kako ga zoveš, ne znam šta da ti kažem. U stvari znam ali mi treba jako puno vremena da sve napišem. I možda će te iznenaditi ali u velikom dijelu mogu da se složim sa tobom. Čitajući sve ove tvoje postove (a čitala sam ih i ranije samo se nisam javljala), shvatila sam da ti znaš jako puno. Bilo bi lijepo da je moguće doći do toga da sve istine izađu na vidjelo ali istovremeno mislim da nema teorije. Prije svega zato što je jako malo onih koji su ih spremni čuti. Jako malo je onih koji su spremni i imaju mozak koji hoće i može čuti nešto što ne očekuju, neku “novu” istinu koja će na sve baciti drugačije svjetlo. Za tako nešto treba ipak imati mozak i znati ga koristiti.
Meni je žao što je to tako. Ja bih samo voljela da živim u normalnoj državi i normalnim životom. Igrom slučaja sad nisam u takvoj situaciji jer ovo što se zove BiH je daleko od toga. A ako ćemo još iskrenije, nešto nisam ni optimista. Kad smo kod toga, voljela bih pročitati neki tvoj post baš o BiH, kako je ti vidiš i šta misliš o svemu.
P.S. Ne smeta mi preopširnost ali nimalo
milja lukić says:
Jul 31, 2010
Hvala ti, Cyber Bosanka.
I baš si me ubola na pravo mesto. Prvi post koji sam napisala otkad imam blog, upravo je o Bosni, ali iz sasvim privatnog ugla. Međutim, toliko su me ophrvale emocije da sam ga na kraju obrisala da ne bih ispala neka plačip…a. Sad mi je žao, ali nema veze. Verovatno je tako i trebalo da bude.
Umesto Bosne, prvenac je bio o Bajdenu i Medvedevu.
Kad bi samo znala koliko sam se dvoumila da li uopšte da stavim komentar na ovaj tvoj post, jer ljudi iz Bosne koje srećem (nisu samo Srbi, njih je najmanje), uglavnom se kunu u Tita i vrlo često umeju da budu i neprijatni. Ali, oprošteno im je unapred, najviše su propatili. To je fakat.
Kad se završi festival, napiši koju o opštem utisku.
Adela says:
Aug 2, 2010
@milja lukic: prvi put cujem za tebe i prvi put procitah tvoje tekstove. utisak: nevjerovatno!!! odusevljena razmisljanjem a i umjecem pisanja. Nisam ni tebi ni hani blizu sto se tiche “spisateljske” talentovanosti ali bi ipak da nesto kazem:
kao dijete rodeno u Titovo doba sjecam se predivnog djetinstva i lakog zivota koje su mi obezbjedili moji roditelji sa 4 razreda srednje skole,.Djetinstvo za koje cvrsto vjerujem bi bilo puno drugacije u nekoj drugoj zemlji u tom periodu (u USA bi sigurno radial sa 16 u Mc Donaldsu a sa 20 imala bi $50,000 kredita za skolu ako bi htijela ici dalje od srednje, u Russiji kako mi moja vrshnjakinja Ruskinja prica mama bi mi shila gache od krpe a Jugoslavija bi mi bila obechana zemlja).Sad kao fakultetski obrazovana osoba koja zivi u jednoj od najvechi kapitalisticki zemalja u svijetu (USA) mogu vidjeti paradoks Titovog vremena. Sve sto imam zaradim i iskreno dobro se na radim. Niko mi nista moje ne moze uzeti osim ako ja nemam zelju da mu poklonim a isto tako ne zelim nicije tude, niti zavidim onome koji vishe radi od mene a bogami niko mi nista ni ne daje dzabe…svakom po Lichnoj zasluzi, koliko para toliko muzike pa izvoli.
Da ne duzim puno o tome, razlog sto pishem je moje lichno misljenje zbog cega se Bosanci kletu u Tita I zbog chega je najmanje od njih Srba ili Hrvata. Prvo velik broj Bosanaca ne pripadaju jednoj vjeri (dijete mijeshanog braka), drugo dosta ih ima koji su nisu mjesani kao ja ali se ne osjecaju kao Srbi ili Hrvati, nego Bosanci pravoslavne ili katolicke vjeroispovjesti I kojima su njablizi I obichno I najdrazi clanovi familija druge vjere , treche tu su Muslimani…ukratko centralni dio Bosne (ili citava Bosna prije nego sto je etnicki ociscena) je veoma izmjeshana ne samo komshiski nego I familijarno. I onda dode zadnji (do sljedecheg)rat, jedni se bore za Veliku Srbiju (sve do Tokija) drugi za josh vechu Hrvatsku a onda dodemo mi iz Bosne koji smo ili Muslimani I nemamo gdje osim haman u Tursku ( jer u zadnjem ratu tako smo okarakterisani) …ili mi koji smo se dizali na “hej sloveni” jer nena je na jednoj strani , baba na drugoj ili baka na trecoj…ili mi koji smo pravoslavci/katolici I jedino sto znamo je Bosna jer nikad nismo boravili duze u Srbiji/Hrvatskoj nego koliko traje exkurzija ili godisnji odmor, i nikad nas nije privlacila ideao o selidbi iz rodnog kraja….i onda nam neko dirne u Tita …A mi josh uvjek drzimo njegovu sliku na zidu i kunemo se u njega, jer u njegovo vrijeme I Mi smo imali osjecaj pripadnosti, pa makar bio I lazan, laksi je za svariti nego jedna Srebrenica, Markale, Tuzla, Gornji Vakuf, Lashvanska dolina,Mostar….itd itd itd
milja lukić says:
Aug 3, 2010
Hvala ti, Adela, na lepim rečima povodom pisanja.
Naterala si me da se zamislim – tačno je da mođu Bosancima koje sam upoznala kad su došli u Srbiju tokom ratova ima najmanje Srba baš iz razloga koje si navela – skoro svi koje poznajem ili su iz mešanih brakova ili imaju neku tetku ili ujaka ovde pa su im oni našli smeštaj i posao, a takođe su muslimani ili Hrvati ili opet sve pomešano. Međutim, oni u Srbiji normalno žive, isto im je u meri u kojoj i ostali žive u Srbiji: muče se od prvog do prvog, kukaju na vlast, petljaju sa kreditima, bore se…
Svuda, Adela, ima budala koje će ti zameriti što su ti oči plave a ne crne, na primer, ali zvanično… zbog toga ti ne mogu ništa. Kazniće ih ako nasrnu na tebe. Nešto drugo je problem – preteško breme istorijske nepravde i karikiranja istorijskih činjenica moralo je da dovede do ovoga do čega je dovelo. Ako i dalje nastavimo da lažemo sami sebe i stvari ne nazivamo pravim imenima, za nekih pedesetak godina ponoviće se ovo što smo već iskusili. Po mom mišljenju, u tome je najgora Hrvatska jer ni zvanična vlast nema dovoljno pameti, čak ni one deklarativne.
Ali, dobra volja i nebežanje od istine mogu to da promene. Kad dripci i ljudski otpad poput Karadžića, Mladića, Haradinaja, Tačija, Glavaša, Gotovine, Orića, Ganića… ne budu vezivani za određenu naciju već isključivo za zločine… e, tad ima šanse da krenemo dalje i da nam bude bolje. Tad će i ispred mog i ispred tvog imena prvo biti naše ljudske osobine a tek onda nacionalnost.
Ja sam Srpkinja sa jednom šesnaestinom nemačke krvi. Da li mi je to neki kvalitet ili mi je pak mana? Ne bih rekla. To je tek puko određenje. Niti ću to da krijem niti ću da ističem, uostalom nisam mogla da biram gde ću se i od kojih roditelja roditi. To je čista slučajnost.
Milko says:
Aug 3, 2010
Grof Djuraz..da, da, siguran sam da će da ostavi sjajan utisak
Kako i ne bi, ipak je moj sugrađanin, hehe
Adela says:
Aug 3, 2010
@ milja lukic: Nema a cemu. Talenat nije tesko priznati I pohvaliti , a I nema nista interesantnije nego sa takvom osobom uci u interesnatnu konverzaciju. uvjek nesto novo naucim.
Ja znam da ti koji su dosli u Srbiju zive kao I svaki drugi gradanin te zemlje, ali oni su zivjeli isto tako I u Bosni (svojoj zemlji)pa su ipak otishli. Ja sam govorila o onima koji nisu imali nikoga da odu ni u Srbiju, ni u Hrvatskou niti bilo gdje drugo na svijetu. E ti ljudi najvise vape za Titovim vremenom.
Sto se budala tice, ooo vishe nego dobro znam da ih ima na sve tri strane I isto tako znam da nije tih navedenih budala, zahvaljujuchi nashoj “proshlosti/istoriji” kroz vijekove, nashle bi se neke druge. I znam da sve sto se desilo bilo je samo pitanje vremena. Istoriju pishu pobjednici. Na nashim prostorima jedan narod, tri vjere ,“cetri picke materine” I sve sami gubitnici.
I kako se onda odluciti cija je istina/istorija prava. Meni moja, tebi tvoja njima njihova??? Nema od istine moja Miljo nista. Previse je bola ovaj put naneseno. Prije smo imali uvjek nekog okupatora da se vadimo za zlocina pocinjeni nad komshijama, familijom prijateljima. Sad smo krivi mi.
Ja znam da je svaki ljudski zivot jednako vrijedan I da svi trebaju biti kaznjeni za svako pocinjeno nedjelo. Ali tesko je ocekivati da Oric ili Granic (za koje vjerujem da su kriminalci svoje vrste) budu osudeni za svoja nedjela , dok Mladich josh uvjek je na slobodi, Karadzic do juche bio a teta Biljana za onoliki zlochin vec I odsluzila kaznu, I umjesto da sjedi I suti istu politiku vodi.Nazalost I u ovom slucaju veci broj pobjeduje (broj civilnih zrtava). A I inat je cudo moja Miljo. Vidis u proslim ratovima srbi I hrvati su vjerovali da imaju sta zapamtiti, pa su s koljena na koljeno “tabu” istoriju prenosili .I onda dodu 90-te pa hajmo sad svi na “turke” ,I ako mi u Bosni imamo vise srodnosti sa njima nego Turcima al eto. E ovaj put I Bosna ima sta da oprosti a nikad zaboravi (imala je I prije al s obziromna mjesavinu stanovnistva dosta se I oprostilo I zaboravilo).
Zato ti kazem Miljo ja I ti mozemo pricati godinam o ovome, ti cesh imati svoje misljenje ja svoje , neko trechi svoje I nikad se vishe nechemo nachi na sredini, osim ako nam ne dode ponovo jedan Tito.
PS: @hana mi ti odosmo s teme samo tako …sorry
milja lukić says:
Aug 3, 2010
Stvarno zloupotrebljavamo blog, i s moje strane izvinjenje Cyber Bosanki. Unapred najavljujem da je ovo poslednji komentar o ovoj temi, što se mene tiče.
Adela, nikad i nikome na svetu ne bi trebalo da se desi Zli Zagorac! Da njega nije bilo, ništa se od ovoga ne bi desilo – Hrvati bi, na primer, morali da plate ratnu odštetu (možda i za Prvi, ne samo za Drugi svetski rat), pa bi ih to nateralo da se zamisle i verovatno bi prošli kroz katarzu kao i Nemci. Umesto toga, njihova današnja zvanična, državna politika, ima sve elemente fašizma (pomisli samo na Tomsonove koncerte ili na izveštavanje sa Dejvis kupa koji se odigrao u Splitu – blago rečeno, bila sam zapanjena, šokirana, bez reči…), srpski srednji sloj ne bi bio pobijen (o tome verovatno malo ili ništa ne znaš jer je to izbačeno iz istorije), ne bi otimao bezobzirno ono što nije smeo ni da pogleda, ne bi zabranio Srbima sa Kosova da se vrate u rodni kraj i ne bi mogao da im oduzme imovinu koju je kao poklon dao Albancima koje je naseljavao iz Albanije, ne bi proterivao i ubijao Nemce u Vojvodini u čije je kuće naseljavao Srbe iz Krajine… Samo u nekoliko prvih poratnih godina napravio je toliko zločina da je zaslužio da mu se pljune na grob, a da se ne pominje što je to postala jedna savršena osnova za nastavak zločina i za nezadovoljstvo u kome se svako osećao oštećenim. A generalno gledano, svi smo bili besomučno lagani. Mene to neverovatno vređa kao ljudsko biće, drži me za tupavicu kojoj treba reći šta da misli. I kako da mu makar to ne zameriš?
Na stranu što je za to njegovo održavanje “blagostanja” red na nas da platimo ceh jer je trošio ono što nismo imali i uljuljkivao nas u laži da smo najbolja od svih država na svetu. Da bi mogao da živiš za dž neko drugi sve to mora da plati. S kamatom!
Znaš, moj deda je pre Drugog rata radio u Sarajevu, bio je sudija, a u to vreme država je određivala gde će da rade sudije, vojska i učitelji. Proveo je tamo tri godine, i moja nana, njegova žena, do smrti se dopisivala sa teta-Lejlom, ženom dedinog kolege sudije. Bili su Muslimani, ona je napolje izlazila delimično pokrivena, ali je bila vanredno obrazovana. Njen otac, trgovac, pružio je i njoj i njenim dvema sestrama vanredno obrazovanje iako nije bilo formalno – imale su kućnog učitelja muzike, francuskog… Kad su obe ostale udovice, dva puta, moguće je i više, odlazile su zajedno u banju. Jednom, kao sasvim mala, bila sam s njima zajedno u Vrnjačkoj Banji i mogu ti reći da “topliju” ženu nisam upoznala. Njih dve bile su sasvim različite – jedna muslimanka, druga pravoslavka (čak protina ćerka), različitih temperamenata, pogleda na svet… savršeno različite i savršeno dobre prijateljice. Išli smo i mi u Sarajevo kod nje, bile na svadbama, odlazile da darujemo unuke koji su se rodili… Svako je poštovao tuđe običaje, ali to nas nije sprečavalo da se družimo. Zahvaljujući Zlom Zagorcu to više nije tako lako izvodljivo, i ne dao bog nikome na svetu da dobije i gaji jednog takvog zlotvora. To stvarno niko nije zaslužio.
Adela says:
Aug 4, 2010
i ja obecavam da je ovo moj zadnji komentar. sad imam tvoj blog u favoritima i mogu redovno da ga citam i komentarisem.
(((
Sinoc sam razmisljala o nasoj konverzaciji I skontala sam da ustvari ja I ti imamo istu poentu samo su nam karakteri price razliciti. Ti govoris o lazi I prevari u vremenu o kojem sam ja razmisljala samo kad moram nauciti lekciju iz istorije. A ja pricam o licnom iskustvu, tj mojoj istoriji. Ti nemozesh oprostiti nesto daleko sto je tebe I tvoje ocito jako efektovalo, a mene I moje zaobislo;dok ja govorim o necemu sto tebe licno nije ni snashlo(bar ne onaj dio sa pucanjem I gladovanjem) . Uglavnom obe na kraju zelimo isto: istinu I pravdu. Ali je ironija u tome sto ja vjerujem da moja i tvoja istina I pravda kontradiktuju jedna drugu,tako da nazalost nemozemo obe biti pobjednici.
Ja na srecu ( ili nesrecu, zavisno u kojem psihickom stanju se nalazim) sam vidjela I drugi svijet bjezanjem od tog ludila. I kako vidim prateci situaciju na citavom prostoru bivse Juge, slusajuci razlicite stavove o uglavnom istoj stvari, sve vise I vise vjerujem da sam zadnja generacija moje familije koja ce ikad razmisljati o Balkanu.
U takvoj Zenici hoću da živim – festival Zenica Zove iz ugla Cyber Bosanke | Zenica Online - novosti i price iz Zenice says:
Aug 8, 2010
[...] nekoliko dana sam u svom postu najavila da će se u Zenici održati (po prvi put) muzički festival “Zenica Zove”. U [...]