Zašto propadaju trgovine u Titovoj ulici?

• Tweet
• Sharebar

• Tweet

Prolazeći kroz Titovu ulicu danas pokušala sam se sjetiti kad sam zadnji put kupila nešto u bilo kojoj od radnji koje se tu nalaze. Čini mi se da su zadnje bile patike koje kupih u „Cubanasu“, a prije toga se sjećam farmerki iz butika „Kratina“. Danas gledam – zatvoren i „Cubanas“. Ok, ima radnja „Prima sporta“ (isto kao „Cubanas“) u „Bananović centru“ ali mi je danas ipak bilo muka kad sam na spisak zatvorenih radnji iz Titove ulice dodala i eto baš „Cubanas“.

Naime, prije nekoliko dana je „nestao“ tašnar iz Titove i još nisam skontala je li zatvorio ili će možda ipak renovirati radnju. „Nesal jeans“ je pokušao nešto u prostoru u kojem se nalazila „Bata“ ali su nakon samo par mjeseci pobjegli. „Vispak“ se preselio na pijacu, a skoro svaka druga radnja u toj ulici je skoro otvorena ili zatvorena. Ukleta ulica ili recesija?

Kao neko ko se bavi takođe trgovinom razmišljala sam o čemu se radi. Zašto se i ja tako rijetko odlučujem na kupovinu u radnjama koje se nalaze baš tu – u centru? Zato što već dugo, dugo vremena prije ulaska u tu ulicu udahnem duboko i protrčim kroz nju ignorišući sve što se dešava oko mene? Već odavno mi je na vrh glave: gaća, majica, papuča, čarapa, DVD-ova, 2 eurokrema za marku i po, baterija, lizala, galame, dreke, vike, skike, „Čudna jada od Mostara grada“, cuka što skaču na sve živo, i svega što se može naći u ovoj ulici. Na kraju mi je na vrh glave i onih ljudi što su obučeni u policijske uniforme koji stoje i gledaju sve to i ponekad nešto i kupe. Na vrh mi je glave i što se dok su tu te uniforme proizvođači ovog nereda sklone na ulaz u pijacu pa ne mogu ni banane kupiti a da ih bar dvoje ne moram preskočiti.

Davno sam čula da su cijene prostora u Titovoj ulici prilično visoke. I tad sam rekla da lično ne bih uzela prostor u ovoj ulici sve i kad bi meni plaćali 3.000 KM da budem u njemu. Moji živci i zdravlje ipak vrijede puno više. I svakako mislim da malo ko normalan ima živaca za ovakvu vrstu dešavanja u samom centru grada.

Pa ako se uskoro desi da svi prostori u ovoj ulici ostanu prazni (a iskreno nije daleko i taj trenutak) – predlažem našim opštinarima da bar one ulične prodavače smjeste u njih. I nek’ se ne pitaju zašto im se budžet puni tako sporo? I na kraju – kad im zafali para za platu nek’ ne obilaze registrovane radnje tražeći u njima da li imaju okačen grb BiH! Neka prvo provjere imaju li ovi na cesti okačen isti taj grb.

A kako je krenulo ni malo me ne bi iznenadilo da mi jedan dan inspekcija dođe i zatraži na uvid novčanik da vidi imam li sliku svih članova predsjedništva u njemu!