Kao što sam i rekla, za vikend sam bila u Sarajevu. I od juče opet pokušavam sama sebi objasniti kakav je moj stav o tom gradu, ili možda bolje reći – da li mi se sviđa ili ne.
Ako ćemo iskreno, meni je Sarajevo najljepše ljeti, noću i kad nije puno gužva. U prevodu bi to bilo – ljetnja noć iza ponoći. Tad je stvarno pravi užitak proći Ferhadijom ili Baščaršijom, polako i na miru oslušnuti sve i pregledati sve. Mada, ako je vjerovati jednom pravom i jednom „priučenom“ Sarajliji sa kojima sam provela vikend, posebno iskustvo je doživjeti taj grad za vrijeme SFF-a. Iskreno, ni to mi neće biti teško provjeriti uskoro na svojoj koži.
Činjenica je da u Sarajevu svako može naći nešto zanimljivo i da treba dosta vremena da bi se sve upoznalo i vidjelo. Međutim, jedna stvar mi se juče motala po glavi jer sam se sa njom sretala stalno – kud god se okrenem vidi se neko groblje. Da li su to Kovači, Lav, Bare ili neko za koje ne znam kako se zove, ali na sve strane su groblja u samom gradu. I to mi se ne sviđa. Ne zato što imam neki možda čudan stav po pitanju toga ili što me možda strah, nego lično više volim pogled na neke druge stvari. A iskreno, nisam do sada ni testirala na sebi da li se bojim groblja noću?
Sve ostalo mi je bilo OK i moram priznati da je sve skupa bilo jedno zanimljivo i prijatno iskustvo. Činjenica je isto tako da je sve i bilo podređeno meni tako da je pored toliko pažnje i ugađanja bilo nemoguće dobiti neki drugačiji utisak. U svakom slučaju mi neće biti teško ponoviti ovako nešto.
A nakon Sarajeva je uslijedio i povratak u grad koji se mora voljeti. Toliko mi je sladak i ušušan i stvarno se uvijek radujem kad se vraćam kući. I baš mi je nekako super taj osjećaj. Činjenica, vrlo često se naljutim na njega, vrlo često me razočara ili rastuži. Ali u svim ostalim raspoloženjima mi se jako volimo.
Da bi sam vikend bio potpun pobrinula se ekipa muzičara iz Visokog koji se kriju iza imena Urban Sevdah (www.urbansevdah.com). Svirali su u „Klubu 072“ i ovaj put se još jednom moram zahvaliti za još jedno zanimljivo veče u Zenici. Inače, sam Klub postaje sinonim za dobru zabavu tako da sam sigurna da će se još puno zanimljivih stvari ovdje dešavati. Što se tiče sevdaha, lično obožavam neke sevdalinke i baš sam uživala. Tu uglavnom spadaju one malo brže i veselije uz koje se može plesati. One tužne i spore baš i ne volim, dobre su jedino kad se ide niz brdo. Ali – svi smo različiti. Znam samo da sinoć iz Kluba niko nije otišao nezadovoljan, koliko sam ja vidjela.
Eto tako, počela je još jedna radna sedmica. U Zenici je jako vruće, bez obzira što vrlo često padne kiša. Još uvijek nisam imala priliku pokisnuti na onom pravom ljetnjem pljusku a to mi je jedna od omiljenih stvari. Nadam se ipak da mi se ljeto ipak neće završiti bez tog doživljaja.
4 comments
dzana says:
Jul 7, 2009
interesantno ali ja ne volim SA. da nije bilo rata Zenica bi u formi grada znatno premasila Sarajevo . Ne zman koja si ti generacija ali mi iz kasnih 60 tih znamo kako je nekih 5 godina prije rata ZE postala takva carsija da se o njoj pricalo po cijeloj Jugi. Od pozorista , preko gradskog hora, muzike , vala svega … ali sta ces
admin says:
Jul 7, 2009
@dzana: ja sam ti ona neka generacija “izmedju”. rodjena 1976, tako da uglavnom iz prica znam dosta o tom periodu i znam da je Zenica bila na jednom super putu da postane nesto vece. elem, desilo se to sto se desilo i sve zaustavilo. U Sarajevu ne bih mogla zivjeti, ali ga volim obici s vremena na vrijeme…
Z.I says:
Jul 7, 2009
Ja sam mrzio sarajevo ali vise ne.Izgelda da je nama zenicanima cim se rodimo i pocnemo prve stvari da kontamo o zivotu neko usadi u glavu i to da moramo mrziti sarajevo.Tako je bilo i sa mnom.Medjutim sarajevo je jedini pravi grad u BiH i jedna talentovana osoba kao sto si ti Hana bi u sarajevu mogla da ispolji svu svoju sirinu.Ako smjem da kazem.Nema ljutnje ja pretpostavljam da si ti zadovoljna i sa svojim uspjhom u zenici,daleko od toga ali ti imas takav spirit i talenat da bi ti mozda i sarajevo bilo malo.Uh,sad ispada da te ja uhvalli al sam mislio ozbiljno i s totalnim respektom.Evo pogledaj nasheg Ade(Admira Drinica sa strelista)MOmak je jako uspio u Sarajevu,osnovao i porodicu itd itd.Bio sam kod njega u posjeti kad sam dolazio u nicaze zadnji put.Bio sam jako impresioniran njegovom motivacijom i samopouzdanjem.Cinjenica je da je sarajevo samo 60tak km udaljeno od zenice al je razlika totalno ogromna.Grad u kojem se moze uspjeti i nazalost u kojem su posljedice rata vidne na svakom koraku.Ljudi ne zele da zaboravljaju…barem ne jos uvjek.Kad sam ga upitao sta je najbolje da covjek uradi tj pokusa da napravi u zenici,veoma kratko mi je odgovorio”najboje ti je da se fatash bjezanije”.Toliko do sljedeceg puta.Keep up with good work Hana,Bye.Z.I
admin says:
Jul 8, 2009
@Z.I.: ja ne znam stvarno cime sam ja zasluzila da me ovoliko hvalis, ali iskreno – godi sujeti
Joj, Adu nisam vidjela, pa sad mi pade na pamet – taman koliko i tebe, hehehe. Ne znam za Sarajevo, mozda bih i mogla vise ali nesto ne mislim da bi mi bilo bolje. ja sam ipak malo sporija 