Štrudla za poludit’

• Tweet
• Sharebar

• Tweet

Čula sam da postoje ljudi koji ne vole slatko ali nisam ih baš mnogo upoznala u svom životu. Ja konkretno obožavam slatkiše, a osnovni uslov koji moraju zadovoljiti jeste da u sebi sadrže – čokoladu. Pisala sam već o svom omiljenom slatkišu, ali nemam običaj da kupujem i jedem stalno isto. Mislim, ko bi odolio svom onom šarenilu sa polica?

I tako, moj mali ritual je da na povratku kući svratim u prodavnicu i kupim sebi nešto slatko. Napomena za sve one koji će me sad odmah napasti sa pitanjem a što ne napraviš kolač – zato što se ne mogu ograničiti i suzdržati kad imam kolače u blizini. Ovako kupim sitnicu, čokoladicu, keks i kad pojedem to nema više.

Znate kako je i sami – rafe u prodavnici su napravljene tako da su vam neki slatkiši odmah pred nosom, a zbog nekih morate “pasti na koljena”. Najskuplji su ovi što su na dohvat ruke – Milke, Dorine, Nestle i slična čuda, naravno. Ni sa TV ekrana ne silaze, normalno da oni zaposjednu ove top lokacije na policama. A kako ja ne želim da se uz debljanje još izlažem pretjeranom trošenju, pri tom sam i lokal patriota u granicama normale onda sam prinuđena na eksperimente.

Da skratim – danas sam na dnu police, ugledala štrudlu u kesici prelivenu čokoladom. Volim štrudle, volim smokve, a tu je i čokolada. Prozirna kesica, ne pretjerano lijepog dizajna, ali taman da se vidi da su sve štrudle u njoj čitave. Cijena samo 1 KM (0,50 EUR) za 250 gr. Kupim da probam. I šta da vam kažem – kad mene nešto pokrene da napišem post u roku odma’ znači da je ne dobro nego odlično!

Jedina mana ove štrudle je to što 250 gr predstavlja pravu kalorijsku bombu od koje će me zasigurno stići bar grižnja savjesti.

I da, proizvodi je AS – Jelah, znači zadovoljen je i ovaj lokal patriotski kriterij. I to ni manje ni više – čak su iz mog (ZE-DO) kantona

Dakle, od sada ako me vidite da u prodavnicama pužem na koljenima to znači samo da mi je opao šećer