Cyber Bosanka

Privredno čudo iz Viteza

Svaki put kad odem u Vitez (a idem uglavnom zbog posla) vratim se u Zenicu prilično razočarana. I danas sam sa tatom komentarisala kako će uskoro u Vitezu svaka porodica imati jednu privatnu firmu. I nisu tu u pitanju samo trgovine, svi Zeničani znaju da će sve svoje probleme vezane za nabavku bilo čega riješiti upravo tu – u mjestu koje je do prije rata malo ko posjećivao. Ja lično priznajem – za Vitez do rata skoro nisam znala ni da postoji.

Mnogi će reći kako je njima vlast omogućila ovo ili ono, kako je tu bilo nelegalnih odobrenja za rad, poslovanja po nekim sumnjivim zakonima, izgradnje poslovnih prostora na zemlji sa neriješenim statusom. Činjenica je da tu vjerovatno ima mnogo istine ali je isto tako činjenica da su rijetka mjesta u kojima ima više ljudi koji su spremni na razne poslovne rizike i ljudi koji hoće raditi.

Prije svega kad krenete redom naići ćete na vrlo šarolik izbor djelatnosti. Jedan je „Fis“, trgovina od koje je sve krenulo a koja je već postala skoro sinonim za grad u kojem je nastala. Svi znaju za Vitez, „Fis“ i gazdu Peru. Imate i „Kristal“, preduzeće koje se bavi staklom i svime što ide uz to. I taj „Kristal“ je jedan već godinama. Svaki novi poduzetnik smisli nešto novo – da li da otvori servis za popravku automobila, da proizvodi eksere, da trguje limovima ili nešto šesnaesto, uglavnom nikome nije palo na pamet da radi sa staklom. U Zenici bi do sada bar petorica pokušala napraviti neku firmu sličnu „Kristalu“ i nikom ne bi bilo dobro.

Ne radi se ovdje o „Fisu“, „Kristalu“, „Ekonomiku“ ili nekom petom. Radi se o jednom specifičnom poslovnom duhu koji postoji u mjestu koje je tako blizu Zenici a tako malo Zeničana je preuzelo nešto od njega. Ja stalno idem u „Elkom“ po koverte za radnju. Ona A4 koverta u „Elkomu“ košta 5 feninga, a u „Exclusivu“ je platim 10 feninga. Kad nestane u „Exclusivu“ a ja zaboravim ili nemam vremena da odem u Vitez onda je u „Minexu“ platim 15 feninga. I nakon toga sama sebi rondam čitavih mjesec dana.

I tako je kad se radi o bilo čemu. Naravno, ne govorim ovdje o običnim kupcima koji kupuju dvije koverte mjesečno, ili bilo šta slično. Govorim o tome da svi mi u Zenici malo veće količine bilo čega moramo kupovati tamo jer je najmanje duplo jeftinije. Sve zbog toga što u ovom velikom gradu niko nije uspio ili htio napraviti bilo kakvu radnju, prodavnicu ili nešto slično zbog koje bi neko sjeo u auto i došao nama. I usput kupio i par bureka, i popio sok, pojeo kolač ili bilo šta slično.

Ne znam stvarno šta je u pitanju ali znam da sam danas kupujući svoje omiljene „Jami“ sirnice baš u „Fisu“ posmatrala i skontala da se samo na tom odjelu sa pitama napravi veći promet nego u svim našim buregdžinicama u Zenici. I sve mi se čini da ne postoji neko konkretno opravdanje za takvu situaciju, neki realan izgovor osim toga da mi u stvari o poslovnosti ne znamo ništa a o privatnom biznisu još manje. Ali nas to takođe ne sprečava da o sebi mislimo da smo najpametniji.

Slični postovi

• May 11, 2010 -- Velike gazde (3)
• February 24, 2010 -- Svi smo mi trgovci, samo su neki malo bolji (7)
• August 31, 2010 -- Intervju sa mojim bratom Peđom (3)
• August 27, 2010 -- I banalna sitnica može pokvariti sliku o vama (7)
• August 23, 2010 -- Za brand vam treba X-faktor (11)