“Znala sam da ćeš pogriješiti!“, začulo se s druge strane staklene pregrade šaltera u pošti. Malo je falilo da kažem: „Kad si znala što si s****?!“
Ne, uopšte se ne radi o tome da je naša pošta počela zapošljavati radnike koji imaju neke natprirodne sposobnosti, tačnije one koji mogu predvidjeti budućnost. Ovdje se radi o klasičnom slučaju – dobila sam da popunim uplatnicu za slanje paketa i nikakva uputstva. Na uplatnici na tri mjesta piše pošiljalac i primalac i ne pomaže nikakva logika pri njenom ispunjavanju. Svaka greška se plaća – uplatnica košta jednu marku.
Nije mi žao te marke, bar sam za ubuduće naučila kako se to radi. Žao mi je i rondala sam čitav dan zbog toga što naša pošta konačno ima super korisnu web prezentaciju (JP BH Pošta) koju sam danas čitavu pretresla da bih saznala sve što me zanimalo. Našla sam i kako se tačno adresira pošiljka da vas poštar ne bi tražio danima, koliko košta slanje paketa, tiskanice i ostalih vrsta pošte. I nakon tog super iskustva uđem u poštu koja izgleda kao da je netom prije svirala neka uzbuna za opštu opasnost (nigdje nikog), i sretnem se sa extra naprđenim radnicama. Prije toga sam imala susret sa radnicom u kvartovskoj pošti koja je bila jako ljuta jer sam joj prekinula telefonski razgovor i pošto sam čula najveći dio istog svjesna sam da će ga morati nastaviti jer se nije uspjela dogovoriti za tačan termin kafe koju su ugovarale. Ona je pokušala da se nekim kimanjem glave sporazumije sa mnom bez prekidanja razgovora ali kako ja nisam isukala neki račun da platim nego sam joj rekla da mi treba nekoliko informacija odlučila se na to da razgovor ostavi za kasnije a mene „usluži“. I ne znam zašto nisam bila iznenađena zbog toga što mi je ona rekla da se iz njene pošte ne može poslati paketić sa otkupninom nego se mora ići u glavnu poštu. Znam da laže jer vjerovatno ne zna da radi svoj posao – iste takve pakete bez problema možete poslati iz pošte na Mokušnicama jer ona teta tamo zna kako se to radi. I tako sam morala ići u Masarykovu i pogriješiti pri ispunjavanju uplatnice.
Izaći ću ja na kraj sa ovim poštanskim uslugama. Ako mi ovi dovoljno istreniraju živce uvijek ima rezerva opcija, ako ništa drugo ima FedEx koji takve paketiće dostavlja za 13,00 KM u roku od 24 sata. Ali voljela bih da imam normalnu poštu u koju se mogu pouzdati i koja će mi pomoći da se osjećam konektovano u svijet. Kad mi zatreba neka sitnica da ne moram provesti dva dana istražujući šta ću i kako nego da znam da ću to sa njima. Kad ih već ima svuda mogli bi i raditi nešto osim što samo naplaćuju račune. Radnici se zaprepaste kad im dođe neko da pošalje bilo šta.
Kad su već vodili računa o njihovom vizuelnom izgledu i o tome da ih fino obuku mogli su
povesti računa i o tome koga oblače u one fine uniforme. Mogu ih bar naučiti da rade svoj posao, da stignu malo ove nove trendove da se ne dešavaju ogromni neskladi unutar same firme između cyber i stvarnog svijeta. Jer, svi znamo da njihovi radnici nisu na minimalcu i da imaju itekako fine plate.
8 comments
Miro Vinduska says:
Oct 30, 2009
Ko kaze da se vrijeme ne moze zustaviti.To je dokazala posta.Tamo je vrijeme stalo,nista se ne mijenja vec decenijama.Nazalost nase nije stalo.Kad bi to postansko mogli makar malo pomjeriti vec je postalo dosadno.Tako je tesko da cisto sumnjam.Jedina mi je utjeha da ja to nemoram dozivljavati licno nego samo preko bloga ali mogu se staviti u tvoju kozu jer takvi dogadjaji su mi se urezali duboko da mi ni Alzajmer nebi mogao pomoci da ih zaboravim,posebno kad sad mogu da uporedim sa radom prave poste.Miro
aleksandra says:
Oct 30, 2009
E evo ti jedne situacije…ja u posti u Beogradu, saljem neko pismo za ZENICU, stojim za salterom, docekam da mi se gospodja obrati, pa joj velim:’Evo ja bih ovo u Zenicu da posaljem”.A ona ce na to:”A koji je postanski broj?” I to joj kazem.Da bi ona mene pitala;”A gde je mila ta Zenica?” A ja….tajac…..nista rekla nisam.Ukuca ona nesto u kompjuter, pa ce:”Ah da, znala sam….”. A ja, opet tajac.Platim, okrenem se i u cudu izadjem iz poste.Toliko o tome…
Sve ostalo vezano za poste, banke…no comment, da se ne bih nervirala
Mediha says:
Oct 31, 2009
Svaka druga firma ili organizacija u Zenici, a mislim i uopsteno na nasim prostorima je “posta”.
Ne znam je li neko od vas posjetio blagajnu Zenica-stana u poslednje vrijeme. Ja jesam.
Cekala sam ispred vrata blagajne, dok se blagajnica raspravljala s nekim u drugoj prostoriji.Kad je izasla i ugledala mene kako stojim ispred vrata obratila mi se sa: Sta’s ti?
Prosto me prepala, pa sam joj odgovorila najljubaznije sto mogu:” Dobar dan, mogu li kod Vas uplatiti ove racune za koristenje zajednickih prostorija na adresi….”
Teta mi je uzela priznanice iz ruke, zbrojila, rekla cifru, uzela novac, vratila kusur…bez i jedne jedine rijeci, cak ni “Dovidjenja” nije prozborila.
Ljetos sam mijenjala novac u ABS banci preko puta stadiona. Dobila sam dojam da imam jako kriminalnu facu, jer onako kako me ta sluzbenica na salteru pretresla nije niko…Pitala sam se zasto su joj dali onaj kompjuter za taj posao, trebali su joj odmah nabaviti ultrazvuk ili rentgen, da bude sto posto sigurna da to stvarno JA (pored vozacke i pasosa koje sam joj dala i potpisa) zelim zamijeniti 100 €. Nikad vise, od tada mijenjam devize kod svercera na Kamenitom mostu, nekomplikovano i brzo. Pa makar pri tom oboje bili mali kriminalci ove nam “postene” drzave.
A vlasnica firme za ciscenje stubista, one sto kroz Zenicu kruze za onim kombijima “Cistoca je pola zdravlja” je hit hitova…Mislim da je oborila rekorde svih posti na Balkanu. Dok sam joj platila neke racune, uspjela je da pola Zenice imenom i prezimenom nazove papkom, kretenom, jebivjetrom,lopovom…da udje, izadje, telefonira i na kraju zavrsi pod stolom vracajuci smece u korpu koju je u huji prevrnula. Uglavnom “Dovidjenja” mi je doviknula ispod stola…tako da sam je ulazeci u prostoriju vidjela, a izlazeci samo cula…
Sto rece Aleksandra…no comment, da nije smijesno bilo bi zalosno.
Ah, ja…Aleksandra slijedeci put molim te, s kartom u postu i pokazi toj gdji na postanskom salteru gdje je Zenica, nek’ vidi i nauci za citav zivot da je to centar svijeta
cccccccc…..
Pozzz.
Miro Vinduska says:
Oct 31, 2009
Posto mnogi mogu samo fantazirati(koji naravno nisu imali priliku da vide)kako to radi jedna prava posta.Kad udjete, stoji sanduce sa trakom na kojoj su brojevi,trznes jedan broj i izvalis oci na displej povis jednog ili vise saltera.Kad se upali tvoj broj iznad jednih od ovih saltera,znaci da si na redu.Sto je jos interesantnije bit ces usluzen sa sve usluge koje posta obavlja ( nema saltera,pojedinacno za struju, vodu,preporucenih,ili obicnih pisama).Sto bi jos ubitacno bilo kod nas,zuta linija na kojoj pise ”postuj tudju privatnost”i zamislite niko ne prelazi tu liniju jer nikog savreno ne inyeresuje sta i koliko placas.I mozes asikovati sa sluzbenicom koliko hoces a da se niko na tebe ne izdere izgubivsi strpljenje.Cudan ovaj civilizovan svijet zar ne.
ceca says:
Oct 31, 2009
Hana već sam se dobro zabrinula što te nema,a svom dragom reci da se spasio u posljednji čas. Pomislila sam evo moj komšo se ponaša kao pravi Balkanboy, on piše li piše a Hanu zatrpao šerpama loncima i drugim kućnim čarolijama.(šala mala)
Što se tiče poštanskih i ostalih šaltera, ma voljela bih da možete baciti pogled u njihovu kadrovsku službu, pa da vidite s kojom sve školom možete raditi na,za naše uslove, izvrsno plačenim radnim mjestima.
Moj prijedlog je da se u našim školama (pogotovo onima koji obrazuju kadrove za rad sa strankama) uvede predmet koji bi se mogao zvati “Poslovni bonton” ili “Rad sa strankama”. pozdrav svima ceca P.S. Hana molim te nemoj više ovakvih pauza.
aleksandra says:
Oct 31, 2009
Miro, i ja sam dugo vremena bila dio tog civilizovanog svijeta( dok se ne udadoh, haha, pa se vratih u ovaj “nas” svijet), ali gle cuda nedostajalo mi ovo nase, pa sam se na pocetku ludo zabavljala posmatrajuci nas narod kako se gura , svadja, psuje, a tek sluzbenice kad’ usred frke kaze sa zvakom u ustima:Paaaauza!!! E, to mi je bio vrh.
Medjutim…hm…sada me to mnoooogo iritira, ali cini mi se jos vise zbog toga, jer znam da moze drugacije.
Ali evo, prijatno sam se iznenadila skoro kada sam u opstini i miliciji ugledala aparat sa brojevima(doduse u Beogradu), pa sam za 10 minuta bez gurkanja, psovki dobila zeljena dokumenta.Ali poste…fuj
Mediha, ja sam u prvi mah pomislila da se ona sluzbenica sali, majke mi, pa sam pokusala da procjenim koliko ima godina(rekla bih oko 35), pa racunam kada je doslo do raspada Jugoslavije, skontam da je ona tada imala oko 16, 17 godina ( DO TADA SMO SVI UCILI GEOGRAFIJU SFRJ)…i….ma nemam rijeci.A toliko ima mladih, obrazovanih ljudi, koji zasluzuju takvo radno mjesto, ali na zalost nisu “NICIJA DIJECA”.
aleksandra says:
Oct 31, 2009
Joj sjetih se jedne anegdote sa mojim tatom…
Dosao moj tata(inace zivi i radi u inostranstvu) u Doboj i nasao se ispred nekog saltera, neke ustanove, iza kojeg sjedi jedna mlada, vidno neraspolozena, sluzbenica, koja je pocela jako neljubazno da mu “soli” pamet.A on, mrtav ‘ladan kaze njoj: Bil’ ti bona jednu tufahiju…da ti donesem, pa ko’ ljudi da nastavimo posao? Tufahiju nije zeljela, ali je ljubazno obavila posao za koji je placena.Moja mana je sto nisam “smeker” kao moj tata…ali ucim…
Cyber Bosanka says:
Nov 3, 2009
@Miro: meni je zelja da se sretnem sa takvom normalnom postom, mozda i dozivim tako nesto u svom zivotu, nikad se ne zna
)
@Mediha: hahaha, znam da je tako ali ja nekako najcesce sa postom “ratujem” pa svako malo pisem o njima
@aleksandra: eeeee, ima kod nas u Opstini takav aparat, o tome bih mogla napisati jedan poseban i prilicno komican post
@ceca: dobra ideja, inace bi se u skolski program trebalo uvesti svasta nesto umjesto onih datuma raznoraznih bitaka i ratova p.s. necu vise praviti ovolike pauze