„Ama gdje da nađemo tri i po milijarde maraka, jesi ti normalan?! Nemamo dovoljno ni za penzije, policiju smo skoro dotjerali do minimalca, zdravstvo i školstvo jedva krpimo…a ti hoćeš da izmislim dodatnih tri i po milijarde!“
„Ali to moramo, Sud za ljudska prava je donio presudu i mi moramo vratiti ljudima pare bez obzira što ih nismo uzeli mi nego Slovenci!“
„Ma više i s tim Slovencima! Nemamo para, znaš da smo i inspekcije upregli da kupe lovu od privatnika, mislim da se za koji dan više ni od njih neće moći izmusti ni fening, sve smo im uzeli!“
„E pa onda ćemo morati prodati nešto. Inače će nam komplet država otići u stečaj pa ćemo umjesto Visokog predstavnika imati Stečajnog upravnika.“
„A šta da prodamo? Još nam je samo ostao Telecom, Elektroprivreda i nešto zemlje“.
„A kredit? Možemo li negdje dići kredit da vratimo dug?“
„Ma kakav crni kredit? Bi li ti nekom ko ne radi ništa i nema nikakvih prihoda posudio pare?“
„Pa ne bi, nisam lud, od čega će mi vratiti?!“
„E pa onda nemoj ni meni predlagati da tražim kredit, nije ni Svjetska banka skupina ludaka pa da nam da kredit – od čega bi ga vratili?!“
„E onda stvarno ne znam, biće da nam je država konačno otišla u k*****!“
Ovako nekako mi se u glavi odvijao zamišljeni razgovor između likova koji vode ovu našu državu nakon što su dobili informaciju da je Sud za ljudska prava u Strazburu donio presudu po kojoj je država BiH dužna deviznim štedišama isplatiti sav dug devizne štednje sa kamatama, a to sve iznosi nekih tri i po milijarde maraka. Državni pravobranioci su branili državu tvrdnjom da će taj dug država riješiti kao u zemljama okruženja. Mislim da je to otprilike značilo da će sa rješavanjem razvlačiti do iznemoglosti sa tendencijom da nikad ne riješe ovo pitanje, sve se nadajući da će izumrijeti svi oni koji su imali ušteđenu i marku u banci.
Udruženje štediša je ovom presudom ostvarilo veliku pobjedu a mene bacilo u razmišljanje „Šta će se sada desiti?“ Koliko ja mogu primijetiti ne bih rekla da BiH negdje u šteku ima tolike pare. Isto tako primjećujem da je BiH jedna prilično neprofitabilna tvorevina, već odavno „poslujemo s gubitkom“. Već odavno, valjda od samog nastanka, imamo prilično nesposobne menadžere koji se ponašaju kao oni nekadašnji prijeratni direktori – vode računa samo o sebi i sve pokupiše sebi – od novogodišnjih rokovnika i olovaka do svih ostalih dobara. Nama daju malo ili skoro ništa i u tome se najviše razlikuju od onih prijeratnih rukovodioca. Kako li će oni takvi namaći 3 500 000 000 (valjda sam dobro napisala tri i po milijarde) uopšte ne mogu da zamislim?
Jedino normalno bi bilo da te pare stvarno traže tamo gdje su otišle a svi znamo da su završile u Sloveniji (bar najveći dio). Međutim, čini se da tu ima određenih problema – ili se Slovenci prave blesavi ili se niko nije ozbiljno prihvatio rješavanja tog problema. Iz kojeg razloga nije mi baš jasno, moguće da su i tu upetljani neki viši interesi. S obzirom na ogroman priliv slovenačkog kapitala u našu državu u vidu raznih investicija (trgovine – Merkator, Merkur, tvornice – Perutnina, Droga i ostalih) vrlo je vjerovatno da se baš tu u vrhu države krije rješenje ovog problema.
Kako god, štediše su dočekale svoje i drago mi je zbog toga. Meni bude žao kad izgubim marku pa samo mogu zamisliti kakav je osjećaj ostati bez imetka kojeg si odvajao od usta godinama. Mislim da sam čitala negdje da veliki broj onih koji su svoju ušteđevinu čuvali u banci nisu dočekali da u njoj i uživaju. Dosta ih se bori sa osnovnom životnom egzistencijom i mislim da je ovim pravda konačno zadovoljena. Tačnije biće zadovoljena kad im konačno isplate novac.
A od kud će se naći te pare i šta će se desiti sa našom državom nakon toga? Ko zna, možda nam bude bolje. Možda stvarno odemo u stečaj i dobijemo stečajnog upravnika,nekog koji će nas natjerati da se okrenemo ekonomiji i stvaranju profita. I koji će na tvrdnju da nam za svako zakonodavno tijelo treba šest komisija sa po tri člana različite nacionalnosti lupiti šakom od sto i viknuti na sav glas: „Kakvi crni Bošnjaci, Srbi i Hrvati?! Je li TO donosi pare?! Kad se time bude trgovalo na berzi onda mi dođite sa pričom o njima! Do tad sikter i na posao!!!“
4 comments
aleksandra says:
Nov 4, 2009
Sto jest, jest…Bravo!! A za zadnjih par recenica…ZIVJELA!!!
Mediha says:
Nov 4, 2009
Hahahahaha……
Podsjetila si me na jednog od “komentatora” Blentovena, koji se ovako katkad javi i posalje narod na posao…
U stvari, ti si jos gora, on nikad ne kaze:SIKTER!
On kaze:” Bolje vam je da nesto radite” ili “A sad, cao…nemam vremena,odoh raditi…”
Eto, odoh ja za poslom i bez ovog tvog siktera, nista mi drugo ni ne preostaje, u ove tri i po milijarde nema moje ni markice, tako da ti se nemam cemu nadati
Pozzz.
Kerim says:
Nov 6, 2009
Jedno oamnje selo u Turskoj ima stanovnika ko naša BiH. Nije mi jasno kako narod može trpit ovakve fore od strane naših političara koji, da bi držali budžet pod kontrolom, uamnjuju penzije, neisplačuju invalidnine, odbijaju od socijala,… dok se njihova primanja ne diraju. U neka davna vremena do sad bi se digli naki Partizani i disidenti i sjebali sav ovaj režim, a mi i dalje gledamo i komentarišemo, naravno gladni živaca koje su nam ti političari izjeli. Kad bi se našao neko hrabar pa svrgnuo ove diletante s krova BiH, možda bi mogli pozvati tog seoskog starješinu da nam objasni kako stado od 2-3 miliona ovaca održati zadovoljnim.
miro vinduska says:
Nov 8, 2009
koliko ja znam vlada BH je potpisnica sporazuma o razdruzivanju i tako je preuzela i dugove od stedisa.BH drzava priznata od medjunarodne zajednice ali ne i od vecine naroda koji u njoj zive.Kao takva se i nalazi pod nekakvim patronatom,i zato joj i nije moguce da krene sa nekim normalnim putem jer niko nema povjerenja da ulaze novac u nesigurno.Samo oni novokomponovani biznismeni koji se bas i ne snalaze u tim vodama,misleci na brzo obogacenje i sami se polako povlace sa gubitcima.A i ovi tkzv donatori vise vole da podizu kojekave objekte nego da podsticu privredu i razvoj.Objekti se vide a ovakva razvojna politika bi samo pojela nova zacepivsi rupe od ranije i opet na pocetak.Zalosno je to da se svi bave bezvrijednim stvarim a ne onim koje donose blagostanje. i u svijetu drzave koje daju prioritet nacionalizmu,religiji radije nego ekonomiji su takodje na najnizoj ljestvici.Sa ovakvim stanjem u BH ja nevidim da ce se u skoro vrijeme sta popraviti.Sve dok biznismeni sa kojima sam razgovarao uporno tvrde da je KM stvarno jaka i konvertabilna na moje razocarenje,nevidim u skoroj buducnosti napretka.A kredit niko ne daje na lijepe oci samo sadaku,a i nju ne vjecno.Nadati se boljem.Drago mi je za stedise,dobili su sudski ali izvsno ce ici nesto teze.pozdrav citaocima