Cyber Bosanka

Banke za one kojima pare ne trebaju

U prošlom postu sam rekla da ću pisati o bankama i žirantima. Muči me ta tema odavno, a kako stvari stoje muči i još veliku većinu ljudi koji su “tanki sa novcem” i prinuđeni da potpišu pakt sa ovim ustanovama. Već odavno se pričaju vicevi o žirantima, kao i uvijek naš narod na taj način daje sebi oduška.

Kada u Google ukucam “žiranti vraćaju novac” dobijem brdo rezultata na tu temu. A čujem često i da “na zapadu” ta vrsta ljud ne postoji. Zapad ima neke druge sisteme za obezbjeđenje kredita. Ne znam kako to funkcioiše ali sudeći po ovoj recesiji nije ni to baš pretjerano efikasno.

Ja lično imam dugogodišnje iskustvo sa dizanjem kredita i bankama. Kako sam davno počela da se bavim privatlukom ali bez vlastitih sredstava morala sam. Već dugo sam njihov pacijent, mušterija, potrošač. Srećom vrlo uredan pa uvijek imam onu dobru kategoriju – A. Imala sam priliku da vidim svoj izvadak iz CRK i ne znam šta sam očekivala od njega ali sam se iznenadila kad ugledah da je tu sve zapisano što sam ikad podigla. Svaka transakcija sa opisom urednosti vraćanja i kategorijom. Tek tada sam shvatila da su banke skupa sa mikrokreditnim organizacijama najveći krivci za ovako katastrofalno stanje u BiH po pitanju kredita i žiranata. Zašto?

Ko god hoće da podigne kredit mora dati saglasnost da mu banka / mikrokreditna organizacija zaviri u CRK. I šta se onda dešava? Pogleda se izvadak koji kaže da je Niko Dužić (npr) dizao kredite i bio neuredan po pitanju vraćanja istih. Vidi se i da ima još nekih rata koje mu se vuku, za LCD televizore i slično. I onako realno se vidi da taj Niko Dužić nije baš neko kome bi čovjek posudio pare. Ali, banka treba pare od kamata i kaže Niki: “Znaš, možeš dobiti kredit ako misliš da ga možeš vraćati, ali ti treba žirant – neko sa budžeta.” Niko ima tetku zaposlenu u bolnici i tetka pristane da bude žirant. Niko je planirao da redovno vraća kredit, izračunao je sve do u fening, ali nije predvidio da će slomiti nogu i morati na bolovanje. Nepredviđeni troškovi su umanjili budžet i on je počeo kasniti sa plaćanjem rata, toliko da je tetka počela vraćati njegov kredit. Banka je tu ostala na svom, njoj ništa nije falilo. Jedino je zafalilo tetki, a ako je Niko dobar čovjek i njemu.

Naravno, ima mnogo onih koji se uopšte ne brinu zbog toga što im žiranti vraćaju ono što su oni potrošili. Ne brinu se, čak se znaju naljutiti ako zatražite da izvrše svoje obaveze. Ponašaju se kao da ste im dužni, ne kao da ste im u određenom momentu napravili uslugu. Ali ima i onih koje bude stid, mada taj stid uopšte ne može nadoknaditi novac koji dajete za njih.

Postoji pravilo da opterećenje na platu ne smije biti veće od 1/3 plate. Koliko banaka ili ovih mikrokreditnih organizacija zažmiri na ovu stavku samo ako im dovedete dobrog žiranta? Ja znam da je takvih i previše. Da ne pominjem one koji su pravili svjesne muljaže pa mjenice od onih koji redovno vraćaju koristili za svoje prijatelje i one koji su im važni. To sve je dovelo do urušavanja sistema i zatezanja situacije do te mjere da za dobijanje kredita trebate imati dva žiranta sa budžeta sa prosjekom plate većim od 1.500 KM, stan pod hipoteku i eventualno nekih 20.000 KM oročenih u banci. Tek tad će vam dati kredit i to pod uslovom da nemate nikakvih drugih opterećenja

Šalim se, naravno, ali sada imamo situaciju da se krediti odobravaju onima koji su na budžetu i koji imaju dobre plate. Čak je nedavno mog prijatelja, profesora u školi, nazvala teta iz Sparkasse banke jer mu je isticao kredit koji je podigao na 4 mjeseca. Zvala ga je mjesec prije isteka kredita da mu kaže da imaju super akciju i povoljne kredite. Moj drugi kolega je išao da pita kad su reklamirali onih famoznih 7,77% kamate (znate tu kampanju, iskakala je iz paštete skoro). On je mali privatni poduzetnik koji ima kreditnu istoriju čistu kao suza. Jedina mana mu je što nije preduzeće – doo pa mu je trebala vojska žiranata. Na pitanje za koga je onda ona akcija od 7,77% rekli su mu da je za budžetske korisnike. To ne piše na reklami, a istovremeno niko nije uzeo u obzir da se i taj budžet puni od onog što taj moj kolega uplati u njega na ime doprinosa i poreza.

Inače sam iz vlastitog iskustva naučila da su banke koje najviše ulažu u reklamu najgore za klijente. Bar su moja iskustav sa Sparkasse bankom i Raiffeisen bankom takva. U Raiffeisen je momku kojem je to posao trebalo mjesec dana da iz Sarajeva dobije informaciju o tome da meni ne mogu odobriti overdraft po računu. Mjesec i po za informaciju koju bi neko ko zna da radi svoj posao trebalo da vam da za pet minuta na osnovu vaših karakteristika i podataka. I u Sparkasse traje preko mjesec da dobijete informaciju o tome da li možete ili ne dobiti kredit. Potroše vam i vrijeme i živce pa bih im, da me ko pita, savjetovala da umjesto u onolike reklame ulažu malo više u obuku službenika.

Srećom, ima banaka koje do toga jako drže i u kojima na informaciju nikad ne čekate duže od 10 minuta. Kod njih nema razvlačenja, nejasnih odgovora, predatih zahtjeva za kredit koji se ne odobravaju. Konkretno u ProCredit banci mi nikad nisu uzeli u razmatranje zahtjev za kredit koji neće biti odobren. Ja ne znam kako oni biraju i obučavaju službenike ali njihovi službenici znaju na osnovu CRK-a (ako vas ne poznaju duže) da li imate šansu za kredit ili ne. Još jedna stvar na kojima sam ih poredila jeste elektronsko bankarstvo. Imam i ono iz Raiffeisen banke ali i iz ProCredit. Mnogo mi je jednostavnije ovo ProCreditovo, preglednije, profesionalnije. A trajalo je 2 dana da ga dobijem za razliku od desetak dana za Raiffeisen.

U svakom slučaju je jedna od najvažnijih stvari znati kolike su čije mogućnosti i ne trošiti preko toga. A ja se iskreno nadam da će neko uredovati ovaj haos sa žirantima za koji su najviše krivi oni koji za to ne ispaštaju ni mrvicu. Sve je opet palo na leđa onih koji su možda malo htjeli previše, ali koji uz primjenu propisa i zakona sada ne bi bili “zavaljeni” nego bi bili odbijeni. Ostao bi koji LCD neprodat i koja guza bi se manje okupala na moru ali bi dugoročno stanje bilo mnogo bolje.

Slični postovi

• June 13, 2010 -- Od dva brata žirant (0)
• May 11, 2010 -- Velike gazde (3)
• September 3, 2010 -- Facebook ne interesuju njegovi korisnici (2)
• August 31, 2010 -- Intervju sa mojim bratom Peđom (3)
• August 27, 2010 -- I banalna sitnica može pokvariti sliku o vama (7)